• B

    Moja uzbudljiva 2016.godina

    Zdravo svima,

    Odlučila sam da napišem blog posle dugo vremena, da napravim retrospektivu jedne od najtežih sezona u mojoj karijeri i da bacim pogled u narednu godinu i radujem se novom početku u 2017. 

    Kao što znate, izgubila sam mnogo mečeva u 2016.godini, izgubila sam samopouzdanje, nisam osvajala bodove koje sam očekivala, ukratko – izgubila sam svoj put.

    U tenisu je ponekad teško videti celu sliku. Igramo iz nedelje u nedelju, turnir za turnirom skoro 11 meseci u godini i očekujemo da pobeđujemo svake nedelje.

    Kada niste u najboljoj formi, ponekad možete da osetite kao da samo primate udarce. Kada izgubite mečeve koje treba da dobijete, teško je ne dovesti u pitanje ljubav prema ovoj igri.

    Povrh svega, po prvi put sam se borila sa bolovima u leđima koji se neprestano vraćao. To me držalo van terena duže nego što sam želela. Pogoršavala sam stanje povrede svakog meseca, tako da je bilo veoma teško održati konstantnost, kako psihički tako i fizički.

    Iako još nisam bila spremna za povratak, svaki put sam pokušala. Nisam mogla da se takmičim kako sam želela, nisam mogla da igram neke turnire koje sam želela. Pala sam na rang listi i opalo mi je samopouzdanje.

    Ali znate šta? Preživela sam. I umesto da se bavim teškim porazima i propuštenim prilikama, fokusiraću se na činjenicu da sam prošla kroz sve i da nisam odustala. Kažu da više naučite u porazu nego u pobedi, i zaista mogu iskreno da kažem da sam mnogo naučila o sebi ove godine. Da moram više da slušam sebe i da verujem u sebe. Da sreću treba da pronađem u sebi, tako da mogu da uživam u svim ostalim stvarima u životu. Naučila sam da mi je potrebno više odmora između treninga kako bi se moje telo bolje oporavilo. Naučila sam da slušam svoje telo. Dok ovo pišem, srećna sam da mogu da kažem da konačno ne osećam bol. Nisam pipnula reket od mog poslednjeg turnira u Torontu. Provela sam dosta vremena sa dečkom i porodicom. Bili smo na Havajima i u Meksiku, i proveli smo smo se fantastično.

    Imam bezuslovnu podršku ljudi koje volim i to je ono što je bitno. Pomažu mi da negativno okrenem u pozitivno. Definitivno mi je bilo potrebno da provedem neko vreme van terena. Ali kako vrme prolazi, stvarno mi nedostaje teren i udaranje male žute loptice. Nedostaje mi jasnoća uma koju imam na terenu, gde imam kontrolu. Nedostaju mi emocije koje donose pobede i porazi.

    Sebe vidim samo u tenisu. To mi je u krvi. Ponekad me čini tužnom, ali mi uglavnom donosi najveću radost.

    Jedva čekam 2017. Čekaju me naporni treninzi. Ne branim bodove, predamnom su mnoge lekcije koje treba da naučim.

    Hvala vam što me pratite na ovom uzbudljivom putovanju.

    S ljubavlju,
    Jovana

Categories